понедељак, 13. јун 2016.

Zagrljaj je jači od pesnice!


I evo ga, taj dugo najavljivani post o nasilju. Međutim, ovo neće biti običan post, već sastav koji sam lično ja napisala i osvojila treće mesto na konkursu "Zagrljaj je jači od pesnice". Nadam se da će vam se dopasti moje pisačko umeće...


Pre nego što počnem, želela bih da poručim svim mojim "prijateljima" koji će visiti po internetu, naći ovo i optužiti me da sam ukrala tuđ rad pa osvojila mesto:ja sam Ana Arsić, ne postoji druga. Ja sam ovo pisala i rešila da ga podelim sa svojim čitaocima jer smatram da su  danas mnoge osobe žrtve nasilja, a na njih niko ne misli. Hajde da počnemo:


 "Nazvati nekog debelim neće tebe učiniti mršavijim. Nazvati nekog glupim neće tebe učiniti pametnijim...
Živimo u svetu u kojem čovek neće biti shvaćen ako uradi nešto novo, nešto drugačije. Pravila su strogo utvrđena i niko ne bi mogao pomisliti da bi mogao da napravi  drugačiju frizuru, da sluša drugačiji tip muzike, da gleda komedije umesto horor filmove... Zašto?
Svaki dan je nekome horor film. Mladi sve češće upadaju u depresiju, skrivaju se od sveta i izoluju od društva. Nakon toga ostare i shvate da su im najbolje godine života prošle upravo u tome: plakanju i strahu da se pokažu, jer su im sva iskustva loša, a i prava im ponekad behu uskraćena.
Danas je, više nego ikada pre, zastupljeno nasilje. O njemu možemo čuti a televiziji, internetu, a i samo možemo biti njegovi  svedoci ili žrtve. Tekstovi, snimci ili bilo šta drugo ne mogu postići ništa ako se mi na njih ne odazovemo. Ako ne budemo ljudi. Zapravo, svi smo mi ljudi, ali retko ko je čovek. Zašto ne bismo pružili poznaniku, ili pak nekomo strancu s ulice pomoć? Zašto gledamo nekog ko neprestano plače i potreban mu je zagrljaj, a mi se baš stidimo da mu to pružimo?
Ko nas je tome naučio? Naš omiljeni glumac?-Nije. Naši roditelji?-Nisu. Sve to dolazi sa generacijama. Hajde da budemo generacija za primer. Hajde da svakom damo šansu. Hajde da nam planetom prolaze nasmejana dečija i ljudska lica...
Jer samo tako ćemo sijati u mračnom svemiru, jer samo tako će život biti bolji."


Još jednom čestitam svim mojim prijateljima koji su se oprobali u ovom konkursu i osvojili nagrade. Sada samo sledi da pređemo sa reči na dela... Znate na šta mislim!

Nadam se da vam se dopao post,
xoxo, Ana Anči :)

Нема коментара:

Постави коментар