четвртак, 28. март 2019.

Dobri filmovi koje sam pogledala u proteklih par meseci!

Poslednji post sa preporukama filmova napisala sam još u septembru, kada sam vam pričala o filmovima koje sam gledala tokom letnjeg raspusta, i iako je meni to poprilično brzo prošlo, zapravo je bilo dosta davno. Od kad sam krenula u srednju školu, gledala sam možda po 2-3 filma mesečno, s obzirom da su se obaveze povećale, ali i da sam malo veću pažnju dala serijama. Ono što je interesantno jeste da su filmovi koje gledam od kako sam krenula u srednju, malo drugačiji od onih koje sam gledala ranije. Ne gledam više samo i isključivo klasične tinejdžerske filmove, iako ih i dalje mnogo volim, već i neke sa malo ozbiljnijim i dubljim temama. Tako da, spremite se za jednu šarenu listu. Idemo!


Dead Poets Society

Ovaj film smo gledali krajem oktobra na časovima engleskog i zaista ta cela atmosfera iščekivanja sledeće scene sa svim prijateljima iz odeljenja će mi uvek ostati u lepom sećanju. Iako smo bili pomalo skeptični s obzirom da je film iz 1989, zaista smo se oduševili, ovaj film je ušao u mojih top 5 omiljenih filmova koje sam ikada pogledala, a drugarice i ja smo čak i kupile obeleživače za knjige sa motivima likova iz filma.
Radi se o sedam momaka koji upisuju prestižnu akademiju "Velton" koja se bazira na 4 principa: tradiciji, časti, disciplini i odličnosti. Već prvog dana uviđaju koliko će im škola biti teška, pogotovo jer se profesori drže tradicionalnih principa predavanja i od njih zahtevaju mnogo stvari. Međutim, njihov novi profesor engleskog Džon Kiting uskoro će im postati omiljeni profesor - učiće ih da veruju u svoje snove, narediti im da iz udžbenika iscepaju sve nepotrebne lekcije, izvoditi ih napolje tokom časova, i tražiti da ga ne oslovljavaju sa "profesore", već sa "O, kapetane!" (iz poeme Volta Vitmana o Linkolnu). Momcima će to uneti novu nadu i uskoro će čak i organizovati književni klub, nazvan "Društvo mrtvih pesnika", koji je u mladosti vodio njihov profesor Kiting. Ipak, da li će škola odobriti način predavanja gospodina Kitinga, da li će momci preterati i uraditi nešto što ne bi trebalo, kako će se porodični odosi, zavist i ljubomora umešati u ovu priču - ostaje vam da vidite. Mi smo na kraju filma plakali i aplaudirali -  zaista genijalan film koji svima preporučujem. Takođe, postoji i knjiga.


Mamma Mia!

Pre dvadeset i jednu godinu, Dona se zaljubila u Amerikanca Sema, i oni su imali strastvenu letnju romansu, međutim, pred kraj letovanja, Sem govori Doni da je veren i da ide kući kako bi se oženio. Povređena, Dona pada u srce još dvojice mladića - Engleza Harija i Šveđanina Bila. Na kraju, Dona ostaje trudna, a ne zna koja od njene tri letnje ljubavi je otac njene ćerke Sofi. Sofi sada ima dvadeset godina i treba da se uda za Skaja. Uoči venčanja, prolazi mamin dnevnik iz mladalačkih dana, i uporna u želji da sazna ko joj je otac, poziva svu trojicu "potencijalnih očeva" na venčanje - Sema, Harija i Bila...Tu počinje prava komedija i cela lepa priča koju prati ovaj film. Pred Donom je mnogo iskušenja, Sofi je nervozna zbog venčanja, a ova trojica u početku nisu ni shvatili da su došli kod njihove nekadašnje letnje ljubavi. Film je jako sladak, veseo, pogodan za sve generacije, zanimljiv je i ima nekoliko baš dirljivih scena. Baziran je na istoimenom mjuziklu koji je zasnovan na hitovima švedske pop grupe ABBA. Pesme ove grupe se već mesecima nalaze na mojim plejlistama, dopada mi se ta njihova starija estetika i muzika, mada, iako njihov fan, definitivno bi trebalo da ga pogledate. 


The Edge Of Seventeen

Ovo je već jedan noviji tinejdžerski film, ali sa neobično lepom pričom koja je mog brata i mene oduševila dok smo gledali. U oktobru 2015. godine, Nadine (koju inače tumači poznata glumica i pevačica Hailee Steinfeld) govori profesoru kako joj je preostalo jedino da se ubije, jer joj je, pogotovo nakon smrti njenog oca, ceo život krenuo nizbrdo. Tada se ona vraća na sve stvari o kojima je razmišljala mesecima i koje je, zbog manjka samopouzdanja, krila u sebi. Priča nam kako se njena jedina i najbolja drugarica smuvala sa njenim bratom i kako više uopšte ne obraća pažnju na nju, kako je slučajno poslala poruku dečku koji joj se godinama dopadao i pozvala ga na sastanak, a ispalo je da je on želeo samo da ju je iskoristi,..Tokom filma izdešavaće se dosta toga, Nadine će naučiti dosta bitnih stvari i samim tim proširiti shvatanja, nekako porasti i prihvatiti sve svoje vrline, mane i probleme, a onda krenuti u srećniji život. Topla preporuka!



Balkanska međa

E ovako ljudi: ja sam ovaj film gledala u subotu uveče i do ponedeljka ujutru sam razmišljala o njemu i komentarisala ga sa prijateljima. Ovo je prvi film domaće i ruske produkcije koji je ostavio zaista jak utisak na mene i o kome bih mogla pisati mnogo. Pre svega, osvrnuću se na efekte, produkciju i karakterizaciju likova - sve to odrađeno je fenomenalno, prosto da se čovek oseti kao da je tamo. S obzirom da je sniman po istinitom događaju, ispisali su i sve važne datume i ubacili snimke tih stvarnih događaja iz istorije, što je bio pun pogodak.
A o čemu se radi? Priča prati mali odred od 200 ruskih vojnika koji su ubačeni u specijalnu operaciju na Kosovu i Metohiji usred bombardovanja 1999. godine. Suočavajući se sa albanskim razbojnicima i vojnicima NATO-a, hrabri padobranci pokušavaju da zadrže strateški važan aerodrom Slatina i spasu srpske zarobljenike, koji imaju tragičnu sudbinu. Rus Andrej Šalatov ima i lični motiv, njegova devojka Jasna zarobljena je od strane Albanaca.
Iako je poprilično težak, ovo je film koji definitivno otvara oči i koji vredi pogledati iz mnogo razloga. Svi znamo da se '99 desilo nešto Jugoslaviji, ali ipak ne znamo mnogo bitnih detalja koji su igrali važnu ulogu. Iako inače slabo gledam ovakve filmove, ovaj me je ostavio bez reči. Volela bih, iskreno, da se spoje neka tri časa istorije i da se pogleda ovo u školi, stvarno je genijalno odrađeno i priča jednu burnu priču koju naše generacije treba da znaju. Kao što i stoji na nekom od plakata, glavna poruka ovog filma jeste da treba da se sećamo rata, kako bismo stvarali mir i da ne dozvolimo da se ovakve stvari ponove. Samo ću reći - bravo!

Koje ste filmove vi gledali u poslednje vreme i da li ste gledali neki od ovih? Čujemo se u komentarima!
xoxo;
Ana :*






уторак, 19. март 2019.

where have i been

bilo je planirano da ovaj post pišem još pre bar sigurno desetak dana. da sam ga tad napisala, verovatno bih vam se ukratko izvinila zbog kraće pauze sa blogovanjem, rekla da mi je bilo potrebno malo više vremena za školske obaveze i sebe, pričala vam o tome kako sam danima slušala grupu ABBA, glasala za Natašu i Unu na Beoviziji, bila prvo mesto na opštinskom takmičenju iz književnosti...

...ali onda je, posle svih tih lepih momenata stiglo neko zatišje. tako, odlagajući ovaj post za "sledeći vikend", dođosmo do toga da ja više od mesec dana nisam objavljivala ništa ovde, a slabo i komentarisala vaše postove koje sam čitala, a ja toliku neredovnost ne volim - provela sam dane i noći razmišljajući šta bih mogla promeniti, ubaciti u rutinu da bih češće pisala blog i jednostavno se posvetila stvarima koje volim i kojima želim da se bavim, međutim, nikako nisam nalazila pravi odgovor.

ponovo je naišao onaj period koji me je prvi put uhvatio početkom sedmog razreda osnovne škole (2016/2017) i nije me puštao par meseci. to su dani kada vam konstantno nije ni do čega, odlažete sve što se može odložiti, želite da se što pre vratite kući kada odete negde, spavanje vam se poremeti, jedete sve što vam padne pod ruku - jednostavno, niste produktivni. i koliko god sam pokušavala da ignorišem to da nije sve savršeno, bivalo mi je sve gore. odjednom sam se čak i razbolela, doduše ništa ozbiljno - samo prehlada, ali opet nikada se nisam prehlađivala u ovo doba godine i mislim da je uzrok toga preterano razmišljanje i pritisak koji sam stvarala sama sebi (inače, fotograf i jutjuber Dušan Petrović je uradio sjajan video na takvu temu, ukoliko nađete vremena pogledajte ga obavezno: https://youtu.be/F56snZ9Xu90 ). tada sam shvatila da nije baš sve tako blistavo i da sam zaboravila na neke jako važne stvari koje sam naučila do sada. odlučila sam da se par dana jednostavno odmorim i radim minimum minimuma, a onda - da se ponovo pokrenem. i sada, malo po malo, vraćam se. kao što neko reče, never feel guilty for starting again.

ne bih još mnogo širila temu, samo bih želela da vam kažem da je zapravo skroz okej osećati se ovako s vremena na vreme i da znate da nikada niste sami. svaki dan je nova šansa za novi početak. jedan od mojih novih početaka (a ima ih podosta) jeste redovnije blogovanje i kvalitetniji postovi. u danima kada sam bila najslabija, a prenatrpana školskim obavezama (koje mi i nisu glavni prioritet u životu, a opet su mi jako važne i ne bih volela da ih zanemarujem) i kada nisam bila pozitivna, upravo su mi blogovanje i sloboda pisane reči najviše nedostajali. čak su mi i neki astrološki sajtovi preporučivali da obnovim kontakt sa nekim dragim osobama koje sam u poslednje vreme zanemarila, tako da evo me, ponovo sam tu i zaista imam dobre ideje za postove.

poslednje, ali ne i najmanje važno: s obzirom da je 21. marta treći rođendan ovom blogu, šta kažete da raspalimo jedan Q&A, taman da obeležimo ovaj comeback? postavljajte neka interesantna pitanja u komentarima, ne moraju biti vezana samo za blogovanje, već za sve što vam padne na pamet, na sve ću odgovoriti.
čujemo se jako brzo!
with love,
Ana♡