уторак, 19. март 2019.

where have i been

bilo je planirano da ovaj post pišem još pre bar sigurno desetak dana. da sam ga tad napisala, verovatno bih vam se ukratko izvinila zbog kraće pauze sa blogovanjem, rekla da mi je bilo potrebno malo više vremena za školske obaveze i sebe, pričala vam o tome kako sam danima slušala grupu ABBA, glasala za Natašu i Unu na Beoviziji, bila prvo mesto na opštinskom takmičenju iz književnosti...

...ali onda je, posle svih tih lepih momenata stiglo neko zatišje. tako, odlagajući ovaj post za "sledeći vikend", dođosmo do toga da ja više od mesec dana nisam objavljivala ništa ovde, a slabo i komentarisala vaše postove koje sam čitala, a ja toliku neredovnost ne volim - provela sam dane i noći razmišljajući šta bih mogla promeniti, ubaciti u rutinu da bih češće pisala blog i jednostavno se posvetila stvarima koje volim i kojima želim da se bavim, međutim, nikako nisam nalazila pravi odgovor.

ponovo je naišao onaj period koji me je prvi put uhvatio početkom sedmog razreda osnovne škole (2016/2017) i nije me puštao par meseci. to su dani kada vam konstantno nije ni do čega, odlažete sve što se može odložiti, želite da se što pre vratite kući kada odete negde, spavanje vam se poremeti, jedete sve što vam padne pod ruku - jednostavno, niste produktivni. i koliko god sam pokušavala da ignorišem to da nije sve savršeno, bivalo mi je sve gore. odjednom sam se čak i razbolela, doduše ništa ozbiljno - samo prehlada, ali opet nikada se nisam prehlađivala u ovo doba godine i mislim da je uzrok toga preterano razmišljanje i pritisak koji sam stvarala sama sebi (inače, fotograf i jutjuber Dušan Petrović je uradio sjajan video na takvu temu, ukoliko nađete vremena pogledajte ga obavezno: https://youtu.be/F56snZ9Xu90 ). tada sam shvatila da nije baš sve tako blistavo i da sam zaboravila na neke jako važne stvari koje sam naučila do sada. odlučila sam da se par dana jednostavno odmorim i radim minimum minimuma, a onda - da se ponovo pokrenem. i sada, malo po malo, vraćam se. kao što neko reče, never feel guilty for starting again.

ne bih još mnogo širila temu, samo bih želela da vam kažem da je zapravo skroz okej osećati se ovako s vremena na vreme i da znate da nikada niste sami. svaki dan je nova šansa za novi početak. jedan od mojih novih početaka (a ima ih podosta) jeste redovnije blogovanje i kvalitetniji postovi. u danima kada sam bila najslabija, a prenatrpana školskim obavezama (koje mi i nisu glavni prioritet u životu, a opet su mi jako važne i ne bih volela da ih zanemarujem) i kada nisam bila pozitivna, upravo su mi blogovanje i sloboda pisane reči najviše nedostajali. čak su mi i neki astrološki sajtovi preporučivali da obnovim kontakt sa nekim dragim osobama koje sam u poslednje vreme zanemarila, tako da evo me, ponovo sam tu i zaista imam dobre ideje za postove.

poslednje, ali ne i najmanje važno: s obzirom da je 21. marta treći rođendan ovom blogu, šta kažete da raspalimo jedan Q&A, taman da obeležimo ovaj comeback? postavljajte neka interesantna pitanja u komentarima, ne moraju biti vezana samo za blogovanje, već za sve što vam padne na pamet, na sve ću odgovoriti.
čujemo se jako brzo!
with love,
Ana♡

4 коментара:

  1. Okej je ne biti okej i baš zato te razumijem i ne osuđujem to što si odlučila da napraviš malu pauzu. Sada ćeš bar imati nove i svježije ideje i više entuzijazma za pisanje. A što se tiče pitanja, evo nekih:
    Top tri omiljena muzička izvođača?
    Koji su tvoji hobiji i stvari u kojima uživaš?
    Omiljeno jelo?
    Najljepša mjesta gdje si putovala?
    Gdje bi voljela u budućnosti da otputuješ?
    Omiljena serija trenutno?
    I nisam bila baš kreativna, ali eto, potrudila sam se. Super post. :)

    sweet-dreams-14.blogspot.com - novi post

    ОдговориИзбриши
  2. long time fan, first time commenting and I loved this!

    ОдговориИзбриши
  3. Excellent resource as always, keep the content coming!

    ОдговориИзбриши