уторак, 02. јун 2020.

došla sam da odem.


Ovo je post želim da napišem već dosta dugo. Pre par meseci, donela sam ovu odluku koju sam svakako želela da podelim sa vama, ali u vrtlogu obaveza, uvek bih uzela da radim nešto drugo, govoreći da ću post napisati ili za vikend, ili u ponedeljak, ili sledećeg prvog u mesecu. I evo, kako je danas ponedeljak, i još prvi jun (mada, za pola sata će biti ponoć), rekoh sebi da je vreme da konačno napišem ovaj post, koji sam pokušavala da isplaniram mali milion puta. Ipak, kako ste za ovih par godina blogovanja uvek najviše voleli postove koji su nastali spontano, iz srca i glave, reših da i ovaj bude upravo takav: svakako bih nešto zaboravila da kažem i verovatno ću zaboraviti, ali nema više odugovlačenja...

Kao što ste najverovatnije zaključili po mojoj (ne)aktivnosti u proteklih godinu dana i nazivu ovog posta, odlučila sam da napustim blogovanje. Ovim postom želim da dam smislen i pomalo svečan kraj ovom blogu, kao i da vam se izvinim što ovu nimalo laku odluku nisam ranije podelila sa vama.

Kada sam se pre dvadesetak minuta ulogovala na Blogger želeći da napišem ovaj post, setila sam se koliko je blog ,,Jednostavno Ana" meni značio i šta mi je sve pružio. Mislim da je blog jedina stvar u mojoj onlajn karijeri, ako ne i u celom životu, koja je od početka do kraja išla baš onako kako sam zamišljala i u kojoj sam neizmerno uživala. Ovaj blog voleli su i moji roditelji, dalji rođaci, prijatelji sa kojima nisam toliko bliska, a stigao je i do mojih uzora, kao i skoro svih nastavnika u osnovnoj i nekoliko njih u srednjoj školi, koji su ga takođe hvalili. Postoji i taj jedan post o natpisima za maturske majice i, pogodite šta: mnogi maturanti širom Srbije i dalje koriste natpise iz tog posta!

Nažalost, ni sve ovo mi, najiskrenije, ne pruža motivaciju da nastavim sa ovakvim načinom blogovanja. U početku, krivila bih nedostatak vremena za to što ne pišem, ali nešto kasnije sam shvatila da nije samo to posredi. Mnoge od mojih omiljenih blogerki su napustile svoje blogove tokom prethodnih par godina, i nikada, ali nikada nisam mislila da ću biti u istoj situaciji. Nisam ih razumela, ali sad ih savršeno razumem. Ono što želim da kažem jeste da ja ne napuštam blog zauvek, zapravo, mogu da vidim sebe koja za 15 godina od društvenih mreža koristi samo blog na kojem priča o svakodnevnim iskustvima. Dok se to ne desi, moraću da prestanem sa blogovanjem. Stvar je u tome što želim da se ovaj blog i dalje zasniva na razmenjivanju vaših i mojih mišljenja, ali ne postoji gotovo ništa o čemu bih vam sada mogla pisati. Ne mogu pisati o serijama, jer ih više gotovo uopšte ne gledam niti o teorijama zavere jer ih više ne pratim, a da ne pričam o tome koliko sam se odaljila od sveta šminke i stranih Jutjub kanala. Prosto, shvatila sam da se ti tipični girly-girl blogovi i blogovi nas koji smo odrasli u eri fandoma i Fejsbuk grupa u jednom trenutku prerastu. Tada obično blog postane ili vrsta dnevnika ili se posveti samo jednoj temi. A ja nisam sigurna niti da li želim to da radim niti kako da, ukoliko želim, to sprovedem.

Ipak, i dalje postoji dosta stvari koje sam otkrila i o kojima želim da pričam. O takvim stvarima povremeno razgovaram na svom Instagramu (ana.arsic04), a planiram da se do kraja meseca najozbiljnije vratim Jutjubu (Ana Arsić). Ako sam nešto odlučila tokom ove poduže pauze u onlajn karijeri, to je šta ću raditi sa Jutjubom koji sam oduvek volela, ali ga i ostavljala po strani. Tako da, ukoliko želite da ostanemo u kontaktu ili ukoliko ste voljni da mi pružite podršku, zapratite me tamo i subskrajbujte se. Kada vidim koliki sam uspeh postigla sa ovim blogom, plašim se da se vratim snimanju videa! Naravno, moj uspeh nije zavidan niti vrtoglav, ali onoj nesigurnoj meni koja je u šestom razredu počela sa blogovanjem ispunili su se svi ciljevi i želje.

Ono što takođe želim da kažem jeste da svakako nećete čekati 10 godina na sledeći post, zato što ću se ja ovde svakako povremeno javljati kada dobijem inspiraciju i volju za pisanjem, kao i kada treba da podelim i najavim neke važnije planove. Kad god imate ideju za collab post, obavezno me kontaktirajte i radićemo collab, nastavićemo da se podržavamo i čitamo! Takođe, planiram da možda i svake naredne godine pišem blogmas, jer nekako u tom periodu uvek imam inspiracije, a i onaj blogmas iz 2017. mi je definitivno jedan od omiljenih perioda blogovanja. Svi stari postovi će, naravno, ostati na blogu, ne planiram da ga brišem. Međutim, postoje neki postovi koje sam pisala baš odavno i ne slažem se više sa onim što sam napisala, kao i mnogi kojima su zbog autorskih prava uklonjene slike. Takve postove ću obrisati, a ukoliko su oni bili neki collab postovi, molim vas da to ne shvatite lično i izvinite!

Ono što sam oduvek isticala jesu prijateljstva koja mi je ovaj blog doneo. Većinu mojih drugarica blogerki pratim na Instagramu i ne mogu da opišem koliko sam ponosna na njih i načine na koje su sazrele i nastavile da neguju svoju kreativnost. Mislim da se nikada neću moći dovoljno zahvaliti na svemu što ste vi, kao moji prijatelji i čitaoci uradili za mene! Hvala vam puno na svakom čitanju i savetu. I dalje jako želim da vas sve uživo upoznam; nadam se i verujem da će se to i desiti.

Mnogi od vas će na ovaj post naići verovatno mesecima nakon što on bude izašao, ali i to je sasvim okej. Biće mi drago ako ga iko uopšte pročita, jer ne verujem da bih se i ja vraćala blogu koji je pravio toliku pauzu, ali eto, kao što rekoh, samo sam želela da dam zvaničan i smislen kraj ovom periodu mog života.

Dok sam pisala ovaj post, slušala sam svoju plejlistu iz 2017, istu onu koju sam slušala kada sam se dopisivala sa vama, pisala mesečne plejliste i blogmas, i emocije su me preplavile. Pokretanje bloga je definitivno jedna od najboljih odluka mojih tinejdžerskih godina. Takođe, na pola pisanja mi se isključio kompjuter pa sam zaboravila dosta stvari o kojima sam htela da pišem, ali nećemo o tome.

Nadam se da ste svi dobro i da ova godina nije bila toliko stresna za vas koliko je bila za čitav svet. Svima vam želim puno zdravlja, sreće i ljubavi, kao i jedno prelepo leto. Sve vas pamtim kao divne osobe, i verujem da ćete to i ostati.

Sada je vreme za novo poglavlje.

Do nekog sledećeg čitanja ili susreta,
s ljubavlju,
xoxo, Ana.


2 коментара:

  1. Nažalost, često do ovoga dođe pre ili kasnije... Žao mi je što je tako, pirmetila sam da te nema, ali mi je drago što ćeš se malo više posvetiti nečemu drugom što te ispunjava - jutjubom. Nadam se da ćemo te povremeno viđati i ovde, u svakom slučaju želim ti svu sreću i uspeh šta god radila!

    ОдговориИзбриши