среда, 26. октобар 2016.

Šta ću biti kad porastem??

Još u vrtiću nas, po planu, pripemaju na dalji život. Još tada su nas zapitkivali šta bismo voleli biti kad porastemo. Realno, tada smo svi imali odgovor, jer smo znali tridesetak od milion poslova koji postoje na ovom svetu, a sada, kada bi trebalo da znamo, već počinjemo da se premišljamo i budemo neodlučni. Meni i mojim drugaricama trenutno svakakve ideje padaju na pamet, a danas ću vam otkriti neke..


Ono što sam od malih nogu želela da budem jeste nešto vezano za prosvetu,tj. učiteljica ili nastavnica. To želim i sada, ali nekako, valjda zato što sam u pubertetu, sve me više nerviraju mlađa deca i ne znam da li bih imala  živaca da im sve to objašnjavam i šaram. Ali, ako redovno budem učila i budem bila dobar đak, mogla bih da predajem u nekoj srednjoj školi.. Svejedno, verujem da ću upisati fakultet vezan za tu vrstu posla, samo moram još da razmislim koji..


Takođe, iako znam da nisam skoro pa nikakav talenat, volela bih da bar snimim neki cover i oprobam se u pevanju. Danas skoro svako peva, pa zašto da ne? Iako su male šanse da od toga postanem superstar, kao što rekoh, volim da probam. Pominjala sam da mi ide i pisanje pesama, tako da je tekstopisac takođe dobra opcija (taman da prosvetlim malo ovu našu muzičku scenu, lol).

Moja drugarica ima tetku koja je stjuardesa, i baš mi je skoro pričala da je ona sa tim svojim poslom uspela da obiđe skoro čitav svet. Za to mora dobro da se zna engleski, što meni ne predstavlja problem, i kao biti uvek sređen, tj. nositi one suknje, kape i crveni karmin, znači ekstra! Jeste da je rizik da se avion sruši, ali 'ajde da ne cepidlačimo...



Ja jako volim da glumim. Jako volim film, predstave,.. i sve što ide s tim-jer ako se ne proslavim glumom mogu biti i režiser, dramski pisac, snimatelj...

Iako me možda niste čitali ranije, kroz par ovih stavki i samim tim činjenice da imam blog, shvatili ste da ja jako volim da pišem. O romanu razmišljam već dosta dugo, i do kraja života ga sigurno objavljujem, ali ne znam kad, čekam više inspiracije, a ne nešto  navrat-nanos. Krajem 2015. počela sam da pišem nešto, ali odustala sam jer mi je inspiracija baš presušila, priča bi se završila posle 20 strana i ne bi imala nikakvu poruku. Mislim da mi nijedna izdavačka kuća ono ne bi odobrila, a i izbrisala sam je sa računara. Za takvu priču (good girl-bad boy tip) više nema mesta, ali svakodnevno dobijam ideje za nešto novo, tako da ću, mislim (ne obećavam!) do svoje 18. godine izdati knjigu.

Svakodnevno mi na pamet pada još dosta ideja, ali za danas poslednja jeste da svoj hobi, tj. blogovanje jednoga dana preraste u posao. Želim da svojim snimcima na Jutjubu i postovima na blogu stvorim jedan svet, da pomognem onima kojima je pomoć potrebna, posavetujem i lepo se zabavim. Moj status internet osobe svakog dana raste, baš kao i važnost društvenih mreža, tako da, verujem da ću, za par godina moći sebe nazvati internet zvezdom. Pritom nemojte misliti da se ovim nešto hvalim, jer stvarno ne volim to da radim, već je to moje iskreno mišljenje , a možda i samo san. To ćemo tek videti!

Pišite mi u komentarima vaša interesovanja za budućnost!
Do sledećeg čitanja,
xoxo,Ana Anči! :*

2 коментара:

  1. Hahah odličan post draga! Puno stvari sam i ja htjela tako da je sve to normalno *-*
    Ako imaš vremena pročitaj moj novi post na blogu: This is my life

    ОдговориИзбриши