уторак, 10. јануар 2017.

Moje mišljenje o produžetku raspusta i školovanju u Srbiji uopšte

Za razliku od vas u Vojvodini i okolnim državama, mi, đaci u centralnoj Srbiji i Beogradu imamo poprilično čudan zimski  raspust koji se deli na dva dela: prvi imamo za Novu Godinu i Božić (od 30. decembra do 9. januara), a drugi je u februaru (27. januar- druga nedelja februara). Ukoliko pratite vesti i čitate internet-portale, verovatno vam nije promakla informacija da se ove godine prvi deo zimskog raspusta produžio za 2 dana, zbog epidemije gripa. Od svega toga nastala je prava zbrka: telefoni su se usijali od javljanja 'radosne vesti',  i razredne starešine su zvale, a đaci u Srbiji ne žele sutra u školu i potpisuju internet-peticiju o produžetku raspusta. Danas ću vam ja reći moje mišljenje o tome, ali i o nekim drugim stvarima što se školovanja u mojoj državi, pa hajde da počnemo!





I mene je poslednje radne nedelje u 2016. uhvatila neka groznica. Prehlada, ali ona malo ozbiljnija i nisam išla u školu. Ipak, nisam samo ja bila 'žrtva' ove prehlade: i dosta mojih vršnjaka je vreme koje bi provelo u školi provodilo kući uz čaj i lekove. Međutim, početkom ove godine nastala je prava epidemija, i mnogo više dece , generalno gledano, se razbolelo. Ministarstvo je bilo prinuđeno da makar malo produži raspust, makar na dva dana, ali rekli su još nešto: "Ukoliko uvidimo da se 11. januara stanje nije poboljšalo, možda produžimo raspust još duže!", što je deci ulilo veliku nadu da će se to i desiti. Deca su pokrenula peticiju o produživanju raspusta, pričalo se o tome na svim društvenim mrežama, a kada je ministarstvo izjavilo da će se većim produžetkom ovog raspusta produžiti i školska godina, što znači kraći letnji raspust, svi su se ućutali. Uglavnom, ne bih mnogo da dužim, samo ću reći da ovde niko ne zna šta hoće i da je to izvor mnogih problema. Niti su ministri promislili kad su najavili produžetak raspusta, niti su deca spremna da se stvarno pobrinu za nešto dobro.



Sada ću, kao što spomenuh gore, ispisati moje mišljenje o školovanju u Srbiji. Što se srednjih škola  i fakulteta tiče, o tome ne znam ništa jer sam i dalje u osnovnoj, ali ipak, postoje neke stvari o kojima valja popričati. Često svoju državu upoređujem sa drugim državama, najčešće onim sa Zapada, ali želim da znate da ja volim svoju zemlju, volim što sam Srpkinja i nikada se neću stiditi toga, ali isto tako smatram da treba da poštujemo druge države i ugledamo se na one naprednije, a ne gurati po svome i vraćati se u prošli vek.

Ekskurzije

Ne mogu da kažem da sam nezadovoljna, jer je većini dece sveta svrha ekskurzije zabava i lep provod, a obilasci i ostalo su po strani. Mislim da su ekskurzije u Srbiji poprilično dobro osmišljene: deca se zabave, a opet i nauče ponešto i vide neke zanimljivosti. Ipak, postoje tu i propusti. Mnogi , na primer, uveče neće u diskoteku jer ne vole da nose svečaniju garderobu, ili ne slušaju takvu vrstu muzike, ili nešto treće,.. Ljudi, to je zabava! Kada se ugase svetla, niko vas neće gledati. Nema svrhe sedeti i ukočiti se. Ni ja ne slušam onu klubsku muziku, ali volim da, makar šetam po onom podijumu i ćaskam sa drugaricama. Mislim da se sve može i mnogo lepše organizovati, ali i da mi treba da budemo slobodniji,..

Plan i program

U većini zemalja se u školu kreće početkom septembra. Kod nas, makar to pao i petak, krećemo u školu, idemo taj jedan dan, pa ponovo od ponedeljka. Zar ne bi bilo logičnije da se kreće prvog ponedeljka u septembru? Takođe, časovi su se mnogo izmenili, od nas se traži mnogo, a na kraju izađemo propustivši dosta doga. Evo vam samo jedan primer: pesme o Prvom svetskom ratu radimo u sedmom razredu, a Prvi svetski rat iz istorije tek u osmom. Pa, nastavnici srpskog, objasnite nam vi,..



Školske uniforme??

Poslednje o čemu ću pisati danas, a ukoliko vam se dopadne post, mogu ponovo nešto slično napisati. Naime, početkom ove školske godine stigle su nam ankete sa pitanjem da li želimo školske uniforme. Ako i vas nešto slično pitaju, recite NE! Ideja o školskim uniformama sama po sebi i nije toliko loša, ali nama neće dati fensi pantalone i lepe košulje, već neke jeftine komade u kojima ćemo izgledati kao klovnovi. Takođe, mnogim porodicama je veliki trošak i jedna jeftinija uniforma, a svakako se moraju kupiti bar dve da bi se menjale i prale. I, treće, svako treba da uči da razvija svoj stil.

Ovo je bio malo duži post, ali nadam se da ste ga sa strpljenjem pročitali. Kao i uvek, rado ću popričati sa vama u komentarima.
Ljubim vas,
xoxo,
Ana Anči :*

4 коментара:

  1. Anči, draga, odličan post! Uniforme su nešto sa čime se slažem sa tobom i definitivno su jedno veliko NE! Mi smo o tome pričali na razrednom času i par njih je bilo u fazonu ''super, nosićemo slatke džemperiće i karirane suknjice'' ali kada su čuli da je reč o mantilu sa grbom škole, zanemeli su. Ništa se sa tim ''uniformama'' ne bi promenilo, samo bi se bacile pare... :/

    misseslandy.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  2. Što se tiče uniforme totalno se slažem, ne, ne i ne. Definitivno nisu nešto što nam treba. Takođe, mislim da je bzvz to što su vam prepolovili raspust. Ovjde kod mene zimski raspust traje od 30. decembra pa negdje do 20. januara. Divan post zaista, sve si dobro rekla, vrlo originalno:D

    http://sosihappylife.blogspot.ba/

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala puno! Inače, i nama je do pre par godina bio takav raspust i (po meni) je bilo mnoogo bolje nego ovo sad, ali 'ajde,..

      Избриши