Bukvalno sam provela sat vremena spremajući ovaj post, jer sam išla kroz galeriju i odgledala gotovo svaku sliku od januara do decembra iz ove godine i prisetila sam se mnogih lepih trenutaka koji su je učinili posebnom, pa sam želela da ih podelim sa vama.
Pre nego što počnemo, želim da spomenem neke stvari za koje nemam fotografije, ali koje su podjednako važne kao i oni događaji koji su zabeleženi kamerom. Prvenstveno, želim da se zahvalim svima vama na blogu i Jutjubu koji me podržavate, pratite, hvala vam za svaki komentar i lajk, jer, iako to ne mogu najbolje da opišem, stvarno mi mnogo znači. Jako mi je drago što imam mesto na internetu gde mogu da budem svoja i komuniciram sa ljudima. Sve to mi je mnogo pomoglo, podiglo mi samopouzdanje i generalno mi ulepšalo ovu godinu. Hvala vam puno, najbolji ste!
Takođe, zahvalila bih se (iako oni uopšte ovo ne čitaju, ali okej, možda neko zaluta, 'de znaš xd) svim blogerima i Jutjuberima koji su mi odgovarali na komentare, komentarisali moje postove. Kako sam velika fangirl, bukvalno sam vrištala kada bi mi neko od mojih uzora stavio srce na komentar ili nešto slično, jer je neopisiv osećaj kada osoba koja te inspiriše pokaže neki znak pažnje, pa makar i u vidu tog lajka. Što se takvih situacija tiče, imam brdo skrinšotova, ali sumnjam da bi vam bilo zanimljivo da sad gledate sve to, tako da ćemo to za sada da preskočimo, eventualno ostavimo za neki drugi post.
I još nešto, spomenula bih sve svoje prijatelje i porodicu koji su me zasmejavali i bili uz mene cele ove godine (
i fotografisali me, to ne smem da zaboravim). Sve naše fore, razgovori, dogodovštine i savetovanja ostaće mi u večnom pamćenju.
Neke od mojih Jutjub uzora sam i upoznala, bukvalno sam vrištala od sreće kada sam se slikala sa Janom Dačović i Conetom, iako slike nisu baš profi (na brzinu su slikane a i ja sam bila previše uzbuđena da bih stala normalno), ova sa Conetom nije uopšte zbog lošeg fokusa i osvetljenja, to su mi jedne od omiljenih fotografija u godini. Oboje ih kao Jutjubere pratim praktično od početka i jako mi je bilo drago kada sam dobila priliku da ih upoznam.
Ljudi, potpuno razumem ukoliko posle sledeće stavke odlučite da kliknete "X" u gornjem desnom uglu ili se odjavite sa mog bloga, jer sam sa ovim putovanjem dosadila i Bogu i narodu, ali
ekskurzija u osmom razredu je nešto najbolje ove godine, bukvalno highlight mog života. Pre ekskurzije, moje društvo i ja smo bili u fazonu "jedva čekamo da se rastanemo, ovo, ono, mrzimo se svi", međutim, na ovom putovanju smo se ludo zabavili, ali i naučili da se držimo zajedno, prva ekskurzija na kojoj smo se svi slušali i nije bilo glupih svađa, sve smo planirali zajedno, što radimo i sada u školi gde se bolje nego ikad smejemo i družimo. Destinacije su bile prelepe, videli smo i mog omiljenog jutjubera Nenada Ulemeka i vrištala sam kao luda zbog toga narednih 10 dana, ali neću mnogo dužiti, već ću vam ostaviti samo par slika iz diskoteke, a o celokupnoj ekskurziji imate post
ovde.
Međutim, ova ekskurzija nije jedina na koju sam išla ove godine. Jeste bila najbolja od svih, ali sasvim okej je bila i ekskurzija iz sedmnog razreda na koju smo išli u aprilu (ekskurzija iz osmog je bila u oktobru). Na njoj smo obišli Taru, vozili smo se Šarganskom osmicom i takođe se dosta dobro proveli, upoznali smo čak i jednog Kineza sa kojim smo pričali na engleskom, uglavnom još jedno jako kul putovanje.
Sledeća meni vrlo važna stvar i jedno predivno iskustvo ove godine jeste republičko takmičenje iz književnosti na koje sam se plasirala ove godine. Književnost obožavam još od malih nogu i bukvalno sam jedva čekala sedmi razred i priliku da pokažem svoje znanje, međutim nisam baš očekivala da ću otići na republičko u prelepe Sremske Karlovce i još dobro uraditi taj test. Imala sam 14 od 20 poena, što je kao neko četvrto mesto, doduše i skala je bila spuštena jer niko nije imao maksimum (test je bilo prilično težak), ali opet, nije loše za prvi put i opet kažem, jedno divno iskustvo!
Ove godine sam otišla i na takmičenje iz geografije. Ja jesam uvek imala 5 iz ovog predmeta, ali da mi je neko rekao "Ej, Ana, otići ćeš na takmičenje i biti treća u okrugu", pomislila bih da se šali sa mnom i verovatno bih počela da se smejem. Međutim, ovo iskustvo mi je pokazalo da bi trebalo da isprobavamo nove stvari, jer svako novo iskustvo znači i nikada ne znamo šta sve može da se desi dok ne probamo. Fotografija sa sokićem je nastala dok sam čekala rezultate takmičenja, a ispod nje je slika na kojoj smo moja BFF Marina i ja u bioskopu, gde smo išle da proslavimo treće mesto (i ona ga je osvojila, takođe) i gledamo novu verziju klasika "Lepotica i zver".
A kao nagradu za ova postignuća, škola je postupila stvarno divno i "počastila" nas još jednim putovanjem, jednodnevnim izletom gde smo svi mi takmičari obišli Prirodnjački muzej u Svilajncu, još par muzeja i zoo-vrt u Jagodini i super se zabavili!
Ove godine sam sa porodicom išla na letovanje u Crnu Goru, preciznije Čanj. Odlično sam se odmorila, super se provela i baš uživala tih desetak dana, još jedno od boljih putovanja ove godine!
