петак, 26. октобар 2018.

Life hacks: autobusi, beogradski taksiji,..

Kada smo, ove srede, sa školom išli u Beograd na Sajam Knjiga, moje društvo me je prozvalo Dadilja Šljivka, jer sam po telefonu imala sto i jedan skrinšot sa stvarima vezanim za snalaženje po Beogradu - od linija koje idu ka "Ušće" šoping centru, do onih koje vode ka Knez Mihailovoj.
Međutim, priznajem da ja, iako sam dosta upućena, nemam Beograd u malom prstu - pre nego što je trebalo da krenem, raspitala sam se kod par drugarica i sestara šta i kako funkcioniše i one su mi, na moju veliku sreću, sve lepo objasnile. Tada mi je sinula ideja da bi možda nekome ko nema mnogo poznanika u Beogradu dobro došao neki post u kojem ću ja podeliti neka svoja iskustva koja se tiču gradskog prevoza, autobusa i snalaženja kada ste generalno, ne samo u Beogradu, već u bilo kojem drugom gradu gde niste rođeni i logično je da se ne snalazite baš najbolje.
Napominjem da ovaj post nije neko izmišljanje tople vode, verujem da dosta vas koji ste iz ovih gradova koje ću spomenuti već odlično poznaje ove stvari, ali eto, kao što rekoh, nikada ne znate kada vam nešto može iskrsnuti ili biti potrebno.



1. Šifra wi-fi mreže koju ima autobus
Prva stvar o kojoj ću vam pričati nije vezana za beogradski gradski prevoz, ali verujem da ste verovatno nekada bili u situaciji da autobus koji vas vozi na ekskurziju ima wi-fi, ali kada pokušate da se povežete, piše da treba da se prijavite na mrežu, tj. unesete nekakvo korisničko ime i lozinku. Ja sam ovde uvek pokušavala da kucam razne brojeve, mejlove i kojekakva čuda, međutim, ispostavilo se da je u 90% slučajeva username free i password, takođe, free. Wow, koje otkriće i koja kreativnost. Tako da, neka vam ovo padne na pamet kada se sledeći put povezujete na wi-fi nekog autobusa. Za naše kruševačke autobuse je 100% ta šifra i ime, za ostale nisam sigurna, ali verovatno je slično. Tablica sa šifrom gotovo uvek stoji sa desne strane od kada uđete u autobus, tamo iznad vozača, pa, možete i tu pogledati.

2. Moovit aplikacija - spas u pravi čas
Aplikacija koja mi je približila definitivno sve beogradske autobuske i tramvajske linije jeste "Moovit". Ono što je takođe jako dobro jeste da na ovoj aplikaciji možete naći red vožnje i za autobuse/tramvaje drugih većih gradova u Srbiji, poput Novog Sada i Niša, a takođe i red vožnje gotovo svih većih gradova u inostranstvu. Aplikacija je veoma jednostavna, ne morate je čak ni instalirati, već možete koristiti onlajn verziju, jedino što vam je potrebno jeste internet, ali možete istražiti i mesta ranije pa samo skrinšotovati, kao što sam ja uradila. Genijalno je osmišljena, pišete sa koje lokacije krećete i na koju želite da stignete, izađu vam sve moguće rute, koliko traje putovanje, a možete čak i podesite vreme kada biste voleli da krenete ili stignete na odredište i, što bi rekli - sve vam izađe. Obaveštava vas čak i koji su putevi zatvoreni, zbog radova npr, i koji tramvaji ili autobusi ne idu. Definitivno jedna od aplikacija koju bi svako trebalo da ima.


3. Beogradski taksiji
Moguće je da ste dosta puta čuli priče od osoba koje nisu iz Beograda i koje su na stanici sele u neki taksi, koji im je za svega desetak minuta vožnje, uzeo i do 5000 dinara. E pa, potrudiću se da vam u narednim rečenicama dam par preporuka, da ne biste morali da pola novca koji ste poneli date na taksi.
Najvažnija stvar je da, šta god radili, ne ulazite u taksi koji im belu tablu na kojoj se nalazi grb Beograda, pogotovo ne ukoliko ne poznajete Beograd dobro, jer, kada oni vide da niste odatle, obično vas pitaju odakle ste i utvrde da nemate pojma gotovo ništa o gradu, pa krenu najdaljim mogućim putem. Baš u sredu su moje drugarice bile u situaciji da su za vožnju od Sajma do neke destinacije koja nije mnogo dalje od "Ušća" platile skoro 3000, što je gotovo tri puta veća suma od one koja je trebalo da bude.
Imate moju preporuku za Žuti taxi. Vozači su neverovatno prijatni, nisu drčni i kada vide da niste iz Beograda, trude se da vas što bolje upute u grad. Njihov taksi ima dugu tradiciju, start je 170 dinara i za isto rastojenje koje su moje poznanice platile 3000, moje drugarice i ja platile smo 450 dinara. Ukoliko ne možete naći "Žuti", možete ući i u "Pink" taxi, kažu da su oni takođe okej, a za sve ostale Bog neka vam je u pomoći, na kraju krajeva vadite se da žurite negde pa ih zamolite da vas voze što kraćim putem, jedino to ako uspe. Broj Žutog taksija je 19802 (ne okrećete pozivni broj 011, reći će vam da je nepostojeći, već samo ovako).

4. BusPlus kartice
A zašto smo mi išli taksijem ako sam znala sve vezano za buseve? Zato što nismo mogli naći trafiku na kojoj bi moje drugarice kupile BusPlus karte, a one nisu želele da se "švercuju" u busu. Uglavnom, što se tih kartica tiče, neću da dužim jer se gotovo sve informacije o tome mogu naći na internetu i uopšte nije komplikovano kako možda deluje, a uvek mi možete poslati i poruku ukoliko vam je potrebno objašnjenje. Ono što sam želela da kažem jeste da tek kada sam stigla kući i ispričala sve ovo, moji su mi rekli da se zapravo više osoba moglo voziti kucanjem jedne kartice i bila sam u fazonu wtf. Eto, znam za sledeći put, a nisam imala pojma.

Verujem da postoji još par stvari koje sam htela da spomenem, ali sam zaboravila. Uglavnom, nadam se da vam je ovo bilo ili da će tek biti od pomoći. Napišite u komentarima i neke značajnije smernice za snalaženje po vašem mestu ili neka vaša iskustva - tu smo da svi pomažemo jedni drugima.
Do sledećeg čitanja,
xoxo;
Ana:*